Danska protiv AI deepfake sadržaja: Zaštita glasa, lika i digitalnog identiteta
Viralna poruka da je Danska građanima dala „autorsko pravo na lice, glas i telo” ukazuje na stvaran pravni zaokret, ali nije doslovno tačna. U pitanju je predložena izmena danskog Zakona o autorskom pravu, osmišljena da omogući lakšu zaštitu od neovlašćenog javnog deljenja realističnih AI imitacija ljudi.
Šta je Danska zaista predložila?
Generativna veštačka inteligencija je omogućila da se za nekoliko minuta naprave uverljivi video-zapis, fotografija ili audio-snimak osobe koja nikada nije izgovorila prikazane reči niti učestvovala u prikazanoj situaciji. Takvi sadržaji, poznati kao deepfake, mogu biti bezazleni ili kreativni, ali se mogu koristiti i za prevaru, kompromitovanje pojedinca, narušavanje ugleda, manipulaciju javnošću i imitiranje nečijeg glasa bez pristanka.
Zbog toga se često deli tvrdnja da je Danska „prva u Evropi dala autorsko pravo na sopstveno lice, glas i telo”. Ta formulacija je privlačna, ali pravno nije precizna. Danski model nije klasično autorsko pravo koje nastaje na autorskom delu. Reč je o predlogu da se kroz izmene Zakona o autorskom pravu uvede novo pravo nalik autorskom, usmereno na zaštitu ličnosti od realističnih digitalno generisanih imitacija.
U trenutku objavljivanja ovog teksta, treba zadržati važnu rezervu: dostupne informacije ukazuju da je reč o nacrtu zakona, a ne o nesporno donetom i primenjenom propisu. Danska je nacrt prijavila kroz EU TRIS sistem, a Evropska komisija je na njega dostavila komentare. Zato se svaka objava o „novom danskom zakonu” mora čitati kao opis zakonodavne inicijative i njenog mogućeg pravca, a ne kao konačan prikaz već ustaljene sudske i upravne prakse.
Ko bi bio zaštićen i od čega?
Predloženi novi član 73a odnosi se na realistične, digitalno generisane imitacije fizičkih, ličnih karakteristika fizičkog lica. Praktično, to obuhvata izgled i glas, a pravni smisao norme je da se takva imitacija ne može učiniti dostupnom javnosti bez pristanka imitiranog lica. Prema dostupnim objašnjenjima, predlog je zamišljen tako da štiti sva fizička lica, uključujući i osobe koje nisu danski državljani.
Predlog pravi i dodatni korak za izvođače i umetnike. Predloženi član 65a trebalo bi da štiti izvođače i umetnike od stavljanja na raspolaganje javnosti realističnih digitalno generisanih imitacija njihovih izvođenja ili umetničkih prezentacija bez pristanka. To je posebno značajno za glumce, muzičare, voditelje, komičare, sinhronizatore i druge profesionalce čiji glas, lik ili performans imaju tržišnu vrednost.
Ovaj pristup pokušava da reši praktičan problem koji tradicionalna pravna sredstva ne rešavaju uvek brzo i jednostavno. Žrtva deepfake sadržaja može imati oslonac u pravilima o zaštiti podataka, privatnosti, ugledu, nelojalnoj konkurenciji ili krivičnom pravu, ali je često teško pronaći jednu jasnu normu koja direktno obuhvata digitalnu imitaciju izgleda ili glasa. Danski predlog zato pokušava da ponudi prepoznatljiv osnov za reakciju i uklanjanje sadržaja.
Šta bi pojedinac mogao da zahteva?
Ključ je u tome da se zabrana odnosi na javno stavljanje na raspolaganje realistične digitalne imitacije bez pristanka. Ne radi se o opštoj zabrani svake AI obrade, niti o automatskom kažnjavanju svakog korisnika koji napravi satiričnu sliku. Fokus je na neovlašćenom objavljivanju ili deljenju sadržaja pred publikom.Ključ je u tome da se zabrana odnosi na javno stavljanje na raspolaganje realistične digitalne imitacije bez pristanka. Ne radi se o opštoj zabrani svake AI obrade, niti o automatskom kažnjavanju svakog korisnika koji napravi satiričnu sliku. Fokus je na neovlašćenom objavljivanju ili deljenju sadržaja pred publikom.
Ako se nečiji glas ili izgled iskoristi za obmanjujući deepfake koji se objavi na društvenoj mreži, predložena pravila bi toj osobi dala direktniji osnov da:
- zahteva uklanjanje spornog sadržaja;
- prijavi sadržaj platformi kao nezakonit;
- traži prestanak neovlašćenog korišćenja digitalne imitacije;
- koristi druga dostupna pravna sredstva, uključujući eventualni zahtev za naknadu štete kada za to postoje uslovi.
Cilj predloga je da se uspostavi jasniji pravni osnov koji bi lice čiji je identitet imitiran moglo da koristi za uklanjanje realističnih digitalnih imitacija sa platformi za skladištenje i deljenje sadržaja, uključujući društvene mreže.
Ipak, izraz „teške kazne” iz viralnih objava treba koristiti oprezno. Dostupne informacije ukazuju na okvir za zabranu neovlašćenog objavljivanja i za prijavu sadržaja platformama, dok konačna pravila o odgovornosti, postupku i sankcijama zavise od usvojenog teksta zakona i njegove primene.
Satira, parodija i pravo na kritiku
Svaka regulativa deepfake sadržaja mora pomiriti dva legitimna interesa: zaštitu osobe čiji su glas ili izgled imitirani i slobodu izražavanja. Danski predlog zato predviđa izuzetke za sadržaj koji pretežno predstavlja karikaturu, satiru, parodiju, pastiš, kritiku vlasti ili društvenu kritiku.
Ali izuzetak nije neograničen. Zaštita satire ne bi trebalo da važi ako imitacija predstavlja dezinformaciju koja može prouzrokovati konkretnu, ozbiljnu štetu pravima ili značajnim interesima drugih. Drugim rečima, humor koji je razumljivo satiričan razlikuje se od lažnog audio-snimka direktora koji zaposlenom nalaže hitnu uplatu na novi bankovni račun.
Takva granica je važna i za politički govor. Deepfake satira može biti legitimna društvena kritika, ali sintetički sadržaj koji se predstavlja kao autentičan i koji može ozbiljno obmanuti birače, potrošače ili poslovne partnere zahteva drugačiji pravni odgovor.
Odnos sa AI Act-om i platformama
Danski predlog treba posmatrati zajedno sa širim EU okvirom. EU AI Act propisuje obaveze transparentnosti za određene AI-generisane ili AI-manipulisane sadržaje, uključujući deepfake sadržaj. Evropska komisija radi i na kodeksu prakse za označavanje AI-generisanog sadržaja. Digital Services Act, sa druge strane, postavlja mehanizme za prijavljivanje nezakonitog sadržaja internet platformama.
To znači da zaštita od deepfake sadržaja neće počivati samo na jednom propisu. U konkretnom slučaju mogu biti relevantni zaštita podataka o ličnosti, pravo na privatnost, pravila o zaštiti potrošača, krivično pravo, autorsko i srodna prava, kao i ugovorne obaveze između kompanija, agencija i izvođača. Danski model je značajan zato što ovu fragmentiranu sliku pokušava da dopuni jasnijim pravom protiv neovlašćene digitalne imitacije.
Šta kompanije treba da urade sada?
Kompanije ne treba da čekaju konačan danski zakon da bi uredile korišćenje AI avatara, kloniranih glasova i sintetičkih video-zapisa. Najvažniji korak je pribavljanje jasne i dokumentovane saglasnosti kada se koristi prepoznatljiv glas, lice, lik, snimak ili izvođenje stvarne osobe.
Dobra ugovorna i usklađivačka praksa podrazumeva:
- preciznu saglasnost koja navodi osobu, svrhu, kanale objave, teritoriju i trajanje korišćenja;
- jasno označavanje AI-generisanog ili AI-izmenjenog sadržaja kada je to potrebno;
- ugovorne garancije agencija, produkcija i AI dobavljača da raspolažu potrebnim pravima;
- brzu internu proceduru za prijem, proveru i uklanjanje potencijalno nezakonitog deepfake sadržaja;
- obuku zaposlenih za prepoznavanje glasovnih deepfake prevara, posebno u finansijama, nabavci i upravljanju plaćanjima.
Zaključak
Danska nije građanima doslovno dala autorsko pravo na njihovo lice, glas ili telo. Međutim, njen predlog predstavlja važan pokušaj da se digitalni identitet zaštiti pravom koje je dovoljno jasno da omogući brzo suprotstavljanje štetnim, realističnim AI imitacijama.
Najvažnija poruka za građane, umetnike i kompanije jeste da deepfake više nije samo tehnološki ili reputacioni rizik. On je pitanje prava ličnosti, intelektualne svojine, zaštite podataka, upravljanja platformama i AI usklađenosti. Pristanak, transparentno označavanje i efikasan postupak uklanjanja sadržaja postaju osnovni elementi odgovornog korišćenja generativne AI.
Potreban vam je pravni savet?
Za više pravnih informacija zapratite nas na:
