Zoran Naumović za Bloomberg Adria: Autorska prava u praksi
Naš osnivač, Zoran Naumović, govorio je za Bloomberg Adria o zaštiti autorskih prava u Srbiji – temi koja je sve aktuelnija za fotografe, arhitekte, dizajnere i softverske inženjere. Intervju za novinarku Tamaru Kostić objavljen je 19. februara 2026. pod naslovom „Autorska prava u praksi – ko šta sme da koristi“.
Šta je Zoran Naumović objasnio?
- Autorsko delo nastaje automatski, čim je originalna ideja materijalizovana u konkretnu formu – fotografiju, tekst, kod, projekat, muziku; sama ideja, koliko god genijalna, ne uživa pravnu zaštitu dok nije izražena u nekom obliku.
- Autorsko pravo deluje erga omnes, prema svima, bez teritorijalnog ograničenja, za razliku od žiga, patenta ili dizajna, kod kojih je bitna novost i prvenstvo prijave.
- Kod autorskog prava nije bitno ko je prvi stvorio delo, već da je delo originalno – dva autora na različitim krajevima sveta mogu nezavisno stvoriti slična dela i oba uživaju zaštitu.
- Autorska prava se sastoje od dva odvojena sistema: moralnih prava (lična, neprenosiva – pravo na priznanje autorstva, na odluku o objavljivanju, na zaštitu integriteta dela) i imovinskih prava (mogu se prodati ili licencirati – pravo na umnožavanje, distribuciju, javno prikazivanje).
- Ključna zabluda u praksi: navođenje imena autora zadovoljava samo moralno pravo, ali nikada ne zamenjuje dozvolu za korišćenje dela, koja se tiče imovinskih prava; korišćenje bez dozvole ostaje povreda i kada je ime navedeno.
- Fotografija je uvek autorsko delo, bez potrebe za registracijom – čim je fotografija nastala, zaštićena je automatski, uključujući fotografije nastale mobilnim telefonom.
- Deponovanje dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu nije obavezno, ali daje snažan dokaz autorstva u eventualnom sporu, sa datumom i opisom dela.
- Najčešći sporovi nastaju u fotografiji, kreativnim industrijama (dizajn, video, softver) i arhitekturi, gde se često spore prava na projekat i na fotografije izgrađenih objekata.
- Rok zastarelosti za tužbu je tri godine od saznanja za povredu, odnosno maksimalno pet godina od nastanka štete – kasna reakcija znači gubitak prava na tužbu.
- Za dokazivanje autorstva najjača pozicija je deponovano delo kod Zavoda, zatim originalni fajlovi sa metapodacima (EXIF kod fotografija) i pisani ugovori; najslabija pozicija je delo bez ikakvog dokaza osim same objave.
- Idejno rešenje koje nije realizovano (na primer arhitektonski projekat koji nikad nije izgrađen) i dalje uživa punu autorskopravnu zaštitu, jer je materijalizovano u dokumentaciji, čak i bez fizičke realizacije.
- Ključna preporuka za klijente: pisani ugovori sa jasno definisanim vlasništvom nad imovinskim pravima, tretmanom moralnih prava i pravilima za slučaj prekida saradnje – to sprečava dugotrajne i neizvesne sporove.
Poruka za medije i kompanije
Zoran je posebno naglasio da mediji i kompanije koje objavljuju tuđi sadržaj bez dozvole, čak i sa navedenim imenom autora, snose pravni rizik – autor može tražiti uklanjanje sadržaja, naknadu štete, kompenzaciju za ugrožavanje ugleda i objavu presude na trošak prekršioca.
Ceo intervju dostupan je na Bloomberg Adria (potrebna je pretplata): Autorska prava u praksi – ko šta sme da koristi.
Potreban vam je pravni savet?
Za više pravnih informacija zapratite nas na:
