Radno pravo i tehnologija: Pravne posledice uvođenja digitalnih alata za nadzor zaposlenih, politike rada na daljinu i automatizacije rada

Digitalna transformacija nije zaobišla ni oblast radnog prava. Poslodavci u Srbiji danas sve češće koriste digitalne alate za nadzor radnog učinka, uvode politike rada na daljinu (remote work) i razmatraju upotrebu softvera i automatizacije u obavljanju određenih poslova. Iako ovi trendovi obećavaju veću efikasnost i fleksibilnost, oni otvaraju i niz pravnih pitanja i izazova, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.

U nastavku razmatramo tri ključne teme na preseku radnog prava i tehnologije:

1. Digitalni alati za nadzor zaposlenih

Poslodavci u sve većoj meri uvode softvere koji omogućavaju praćenje produktivnosti zaposlenih – od beleženja vremena provedenog na određenim aplikacijama, do praćenja komunikacije putem e-maila ili čak video nadzora radnog prostora.

Sa pravne strane, postavlja se pitanje: gde su granice legitimnog nadzora i prava zaposlenih na privatnost?

Prema Zakonu o radu Republike Srbije, poslodavac ima obavezu da obezbedi poštovanje dostojanstva zaposlenog i uslova rada koji ne ugrožavaju privatnost. Istovremeno, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je usklađen sa evropskim standardima (GDPR), predviđa da prikupljanje i obrada podataka zaposlenih mora biti neophodna, srazmerna i transparentna.

Ključna praksa za poslodavce:

• Jasno definisati svrhu i obim nadzora,
• Informisati zaposlene na jasan i razumljiv način,
• Izbegavati prekomeran nadzor koji bi mogao stvoriti atmosferu nepovjerenja.

2. Remote work politike

Pandemija COVID-19 ubrzala je proces uvođenja rada od kuće, a mnogi poslodavci nastavili su sa hibridnim ili potpuno udaljenim modelima rada. Iako je Zakon o radu prepoznao rad na daljinu (rad van prostorija poslodavca), praksa je pokazala brojne nejasnoće:

• Ko snosi troškove tehničke opreme i interneta?
• Kako se uređuje evidentiranje radnog vremena?
• Na koji način se obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu kada zaposleni radi van sedišta poslodavca?

Ugovor o radu ili aneks ugovora mora sadržati precizne odredbe o radu na daljinu. Pored toga, sve više se ističe obaveza poslodavca da zaposlenima obezbedi tzv. “pravo na isključenje” – odnosno zaštitu od prekomerne dostupnosti van radnog vremena, što je trend koji dolazi iz prava EU i sve češće se razmatra u domaćem kontekstu.

3.  Automatizacija i veštačka inteligencija u radu

Automatizacija i upotreba veštačke inteligencije postavljaju posebno kompleksna pitanja. Na primer: ako softver automatizuje određene zadatke, šta to znači za sigurnost radnog mesta zaposlenog? Može li se doneti odluka o prestanku radnog odnosa isključivo na osnovu “algoritamske procene”?

U Srbiji trenutno ne postoji poseban zakon koji reguliše „algoritamski menadžment“, ali se primenjuju osnovna načela radnog prava: zabrana diskriminacije, pravo na obrazloženje odluka poslodavca i pravo zaposlenog da osporava odluke koje utiču na njegov status.

Preporuka za poslodavce:

• Automatizaciju koristiti uz ljudski nadzor.
• Izbegavati donošenje odluka koje značajno utiču na zaposlenog (npr. otkaz ili procena učinka) oslanjajući se isključivo na algoritamske alate.
• Uvesti politike transparentnosti i edukovati zaposlene o upotrebi takvih tehnologija.

Zaključak

Tehnologija menja način na koji radimo, ali i način na koji pravo mora odgovoriti na nove izazove.
Za poslodavce u Srbiji je ključno da uvođenje digitalnih alata i novih radnih politika prati ne samo tehničke mogućnosti, već i pravni okvir koji štiti prava zaposlenih. Sa druge strane, zaposleni treba da budu svesni svojih prava i da aktivno komuniciraju sa poslodavcem o potencijalnim dilemama.

Radno pravo u eri digitalizacije postaje dinamična oblasti koja traži stalnu pravnu prilagodljivost. Poslodavcima se savetuje pravovremena konsultacija sa pravnicima pri uvođenju novih digitalnih rešenja, kako bi se izbegli sporni postupci i obezbedila dugoročna stabilnost radnih odnosa.