EU AI Act (ili Zakon o veštačkoj inteligenciji) je obimni zakonski okvir koji je Evropska unija počela da primenjuje počev od 2024. godine. Ovo je prvi globalno sistemski zakon koji reguliše razvoj, testiranje i primenu veštačke inteligencije sa ciljem zaštite građana, očuvanja pravičnog poslovanja i sprečavanja zloupotrebe AI tehnologije.

Zakon klasifikuje AI sisteme u različite kategorije rizika. Visoko-rizični AI sistemi (oni koji se koriste u zdravstvu, sudstvu, zapošljavanju, bezbednosti ili kreditiranju) podležu strogim kontrolama: zahtevaju se testiranje, dokumentacija, prilagođenost etičkim standardima i primenjena ljudska nadzora. Minimalno rizični sistemi (kao obični chatboti za korisničku službu) imaju lakše zahteve, dok su neki sistemi potpuno zabranjeni (kao što su sistemi koji koriste subliminalne tehnike ili eksploatišu ranjive grupe).

Za startape koji razvijaju AI proizvode, AI Act je veoma važan jer komplicira razvoj – potrebna je detaljnija dokumentacija, provera kvaliteta podataka (ako su neuravnoteženi ili diskriminatorni), i provera da li sistem adekvatno obaveštava korisnike da su u interakciji sa AI-jem. Startapi moraju da imaju jasnu podatkovnu politiku – odakle dolaze podaci za obuku, da li su lični podaci korišćeni bez dozvole, i kako se štite.

Međutim, AI Act ima i pozitivne vidike – postavio je jasna pravila igre umesto nesigurnosti. Kompanije koje se sa vremenom prilagode tim zahtevima će imati konkurentsku prednost jer će biti sigurnije za potrošače. Startapi koji počnu da primenjuju AI Act sada čak mogu dobiti „first mover advantage“ jer će njihovi proizvodi biti spremi za globalnu ekspanziju.