API licenciranje se odnosi na pravni ugovor koji reguliše kako treća strana može da koristi API koji tvoj startup razvija. Kada osnuješ startup i napraviš API koji je u većoj meri otvoren za upotrebu drugim kompanijama, trebalo da zaštittiš svoje pravo svojine i jasno definiš pravila igre.

API licencni ugovori obično sadrže sledeće odredbe: (1) Dozvoljene upotrebe – da li treća strana može koristiti API samo za lične projekte ili i za komercijalne svrhe? (2) Plaćanje/royalties – da li je API besplatan ili se plaća po broju zahteva (npr. $0.001 po zahtjevu)? (3) Ograničenja brzine – koliko zahteva po sekundi treća strana može da napravi? (4) Zaštita podataka – kako se štite podaci koji se prenose kroz API? (5) Terminacija – pod kojim uslovima možeš da prekineš pristup ako treća strana krši ugovor?

Poznati primeri: Googlov Maps API je besplatan za prve pozive mesečno, a onda se plaćaju dodatni pozivi. Twitter API je tako često menjao licencne uslove da su se ali razvojni projekti kompletnos prekinuli jer razvojci nisu znali kako će njihovi troškovi da izgledaju.

Za startape koji razvijaju API: Licencni ugovor je zaštita za tvoj biznis. Jasno definiš šta je dozvoljeno, šta nije, kako se plaća, i šta se dešava ako neko krši pravila. To sprečava sporove kasnije.

Za startape koji KORISTE tuđ API: Pažljivo pročitaj licencne uslove. Ponekad se oni drastično promene, i onda se tvoj biznis model više ne slaže sa novim cenama.