Arcade licenca je pravni ugovor koji omogućava komercijalno korišćenje video igara u javnim prostorima kao što su arcade sale, kafići, restorani, zabavni parkovi, ili specijalizovani e-sports eveniti. Bez arcade licence, samo privatno igranje igre je dozvoljeno, ali javna dostupnost ili napravljivost za plaćanje je zabranjena.

Razlog je što video igre, kao i ostalo intelektualno svojstvo, zaštićene su autorskim pravima. Publisher koji je dao novce za razvoj igre želi da kontroliše kako se igra koristi i želi svoj deo prihoda ako neko zarađuje novac od igre. Arcade licenca je umanjena između: omogućava poslovanju kao što je arcade sala da koristi igru, a publisher-u omogućava da izračuna taj prihod kroz royalties.

Praktičan primer: Pretpostavi da tiče arcade sala sa klasičnim igrama kao što je Pac-Man. Vlasnik sale morao bi da kupi arcade licencu od tvrtke koja poseduje prava na Pac-Man (historijski Namco, sada Bandai Namco). Licenca može da bude: „Plaćaš nam 1,000 evra godišnje, i onda možeš da imaš Pac-Man u svojoj sali.“ Ili drugačije: „Dobijamo 20% od svake koine koju igrač ubaci u Pac-Man mašinu.“

U moderne vreme, arcade licence su manje popularne jer većina igara je dostupna kroz digitalne kanale (Steam, Epic Games Store, mobilne aplikacije). Međutim, one još postoje za: klasične arcade igre, VR igre u VR centrima, i specijalizovane arcade aparate.

Za startape koji razvijaju igre i razmisljaju da naprave arcade verziju: Trebalo da negujete sa izdavačima, definiš geografsku teritoriju, plaćanja, i kako će se brojati profit.