Bootstrapping je metoda pokretanja i razvoja startapa gde osnivači koriste samo sopstvene resurse – ličnu ušteđevinu, kreditne kartice, kredite od porodice i prijatelja, ili prihode od samog biznisa – umesto da traže eksterne investitore. Termin dolazi od fraze „liftovati se za sopstvene čizme“ (lift oneself by one’s own bootstraps), što simbolizuje samoodržavajući napor bez spoljašnje pomoći.

Bootstrapped startapi su često viđeni kao fleksibilniji jer osnivači dele profite samo sa sobom, nisu ograničeni zahtevima investitora, i mogu da čine dugoročne planove bez pritiska da ostvare eksponencijalni rast. Međutim, bootstrapping ima i nedostatke: startup raste sporije jer je manje kapitala, osnivači se opterećuju sa više uloga, i postoji rizik od finansijske nestabilnosti.

Praktičan primer: Osnivač ima $50,000 ušteđevine. Umesto da nastoji da dobije $1 milion od VC fonda, on koristi svojih $50,000 za razvoj MVP-a, prvi server, i jedan zaposlenik. Startup počinje da zarađuje od prvog dana (čak i ako je mali prihod). Kada se zarada uvećala, osnivač reinvestira profite u nove zaposlene ili infrastrukturu.

Poznati bootstrapped startapi su: Mailchimp (email marketing, sada kupljen od Intuit-a za $12 milijardi), Basecamp (projektni management), i Zappos (e-commerce cipela, sada Amazon).

Za startape sa inovativnom idejom, ali bez pristupa kapitalu: Bootstrapping je odličan izbor ako možete da preživite sa minimalnim resursima i ako ste voljni da rastete sporije. Za startape koji trebaju brzu skaliranje (recimo, marketplace koji trebas globalne prisustvo brzo), onda će te morati da tražiš eksterne investitore.