Digitalni potpis je kriptografski mehanizam koji potvrđuje da je neko određena osoba potpisala digitalni dokument i da dokument nije izmenjen nakon potpisivanja. To je pravni ekvivalent fizičkog potpisa, ali sa većom sigurnosti. Umesto obična elektronskog potpisa (samo „ime“), digitalni potpis koristi kompleksnu matematiku da garantuje autentičnost.

Kako funkcioniše? Osoba koristi privatni ključ (secret password koju samo ona zna) da „potpiše“ dokument. Ovaj proces kreira numerički kod (hash) koji je jedinstvenik za taj dokument. Ako neko kasnije pokuša da promeni jedan karakter u dokumentu, hash se menja, što pokazuje da je dokument izmenjen. Primealac može koristiti javni ključ (koji je svima dostupan) da verifikuje da je potpis autentičan.

Praktični primer: Startup šalje ugovor sa advokatom preko emaila. Umesto da se fizički sretnu i potpišu papir, oba koriste digitalni potpis. Startup potpisuje ugovor sa privatnim ključem, advokat verifikuje sa javnim ključem. Ugovor je pravno validan bez fizičkog susreta.

Prednosti digitalnog potpisa: (1) Pravna validnost – sa istom vrednosti kao fizički potpis u većini jurisdikcija; (2) Brzina – potpisivanje se dešava u sekundama; (3) Nedostižnost – nije moguće da se lažira jer je matematički impossible da se isti hash napravi sa različitim dokumentom; (4) Auditabilnost – svi mogu videti ko je šta potpisao i kada; (5) Digitalizacija – nema potrebe za papirima.

Za startape: Digitalni potpis je obaveza ako potpsisuješ bilo šta – ugovore, NDA, financijske dokumente. Koristi poverljive servise kao DocuSign, HelloSign ili sličnih.