Due diligence je detaljna analiza pravnih, finansijskih i tehničkih rizika pre nego što se uloži novac u startup, na M&A (spajanje i akvizicija), ili na bilo koji veliki poslovni potez. Termin dolazi od „uzmi pažnju“ (due – obaveza, diligence – pažnja), što znači da investor ili kupar trebalo da uradi sve potrebne proverke pre nego što potpiše.

Šta se proverava tokom due diligence procesa? (1) Pravni status – da li je startup registrovan, da li ima svih potrebnih dozvola, da li je u nekim parnicama? (2) Finančni status – da li su finansije tačno prikazane, da li ima skrivenih dugova, šta je pravi profit? (3) IP (Intellectual Property) – da li startup zaista poseduje patenate, kode, i brende koji je tvrdio? (4) Ugovori – koji su dugoročni ugovori potpisani, da li ima skrivenih klausul? (5) Zaposleni – da li su svi pravilno zaposleni, da li ima problema sa zaposlenima?

Praktičan primer: VC fond želi da investira $10 miliona u startup. Pre nego što da da novac, oni raspoređuju tim od 10 ljudi koji će raditi 2-3 meseca na due diligence. Oni proveravaju financije, razgovaraju sa klijentima, analiziraju kod, intervjuišu zaposlene. Ako pronađu veliku grešku (npr. startup je prevario o brojem klijenata), investicija se otkazuje.

Troškovi due diligence su značajni – može biti $50,000 do $500,000+ zavisno od veličine startup-a. Ali za investitore, to je investicija u samo znanje – ako propuste nešto, mogu izgubiti milione.

Za startape: Ako spremaš startup za investiciju ili prodaju, budi spreman za due diligence. Imaj sve dokumente organizovane, budi otvoren sa analitičarima, i ne krij ništa jer će sigurno pronaći ako pokušaš.