Escrow klauzula je ugovorna odredba koja zahteva depozit source code-a ili ključnih dokumenata kod treće strane (escrow agent) kao zaštita kupca softvera. Ako razvivač prestane da daje update-ove ili kompanija propada, kupac može pristupiti izvornom kodu bez razrešavanja sa razvojima.

Praktičan primer: Kompanija kupuje specijalizovani softver od manjeg software startup-a za $1 milion. Kompanija je zabrinuta: „Ako startup propada, šta će se desiti sa mojim softverom?“ Rešenje – escrow klauzula. Startup deponuje source code kod treće strane (escrow agent). Ugovor kaže: „Ako startup prestane da daje support za 90 dana ili propada, escrow agent može da prosledi source code kupcu.“

Prednosti escrow za kupca: (1) Zaštita – ako razvojač propada, kupac ima source code; (2) Perpetualni pristup – čak i ako razvojač prestane da postojи, softver može da se održava; (3) Mitigacija rizika – znamo da će biti neko ko će da se brige o softveru; (4) Vrednost – ako kupim softver za milione, trebalo da imam osiguranje.

Međutim, escrow klauzula ima probleme: (1) Troškovi – escrow agent obično naplati $1,000-$5,000 godišnje; (2) Kompleksnost – trebalo jasno definisati pod kojim uslovima se otključava escrow; (3) Starenje koda – source code može biti star i teško se održava; (4) IP rizik – razvojač može biti zabrinut da će kupac krađi kod.

Za startape koji razvijaju softver: Escrow klauze su često zahtev od korporativnih kupaca, posebno za misija-kritične sisteme. Budi spreman za to.