Esports ugovor je profesionalni ugovor između igrača i esports tima koji reguliše platu, sponzorstva, streaming prava, dužnosti, i ostale obaveze. Umesto da igrač bude freelancer koji igra gde god hta, sada je zaposlenik tima sa jasnim pravilima.

Komponente tipičnog esports ugovora: (1) Kompenzacija – mesečna plata, bonus ako pobedi tournament, procenat od sponsorshipа; (2) Dužnosti – broj sati treninga, obaveza da bude na turnirima, medijske pojavе; (3) Prava – ko je vlasnik streaminga, koga mogu biti namena, ko prikuplja podatke fanova; (4) Terminacija – kako se ugovor može raskinuti, šta su kazne; (5) IP prava – ko poseduje highlight video-e, clip-ove za montaže.

Praktičan primer: Profesionalni igrač potpisuje ugovor sa popularnim esports timom. Ugovor kaže: „Dobijaš $5,000/mesečno, + 30% od sponsorshipа. Dužan si da treniraš 40 sati/nedeljno, daješ se u 3 turnira godišnje, i mogao si stream-ovati 4 sata po nedelji. Ako prekršiš, tim može da te suspenzira ili otpusti.“

Prednosti esports ugovora za timove: (1) Kontrola – tim zna gde su igrači i šta rade; (2) Stabilnost – tim zna da će igrači ostati tokom sezone; (3) IP kontrola – tim poseduje videoteke i može da zaradi na YouTube-u; (4) Disciplina – jasne pravile čine tim professionalniji.

Međutim, esports ugovori su često sa problemima: (1) Igrači su mladi – mnogi esports igrači su 16-22 godina, a ugovore potpisuju bez razumevanja; (2) Male plate – većina ugovora je sa malim plate jer je esports još razvija se; (3) Nema zdravstvenog – zdravstveno ili penzije nisu uključeni u većini slučajeva; (4) Eksploatacija – neki timovi koriste mlade igrače bez pravilnog plaćanja.

Za startape: Ako pokretaš esports tim, budi poštena sa ugovorima. Mladi igrači trebalo da budu zaštićeni i da razumevaju šta potpisuju.