Exclusivity clause je ugovorna klauzula koja zabranjuje jednoj strani da radi sa konkurentima ili sličnim partnerima tokom trajanja ugovora. Ako firma A potpiše ugovor sa firmom B sa exclusivity klauzu, firma B ne može da radi sa firmom C koja je konkurent firme A.

Praktičan primer: Kompanija A je vlasnik popularne mobile aplikacije za dostarku hrane (kao Uber Eats). Firma B je platforma za plaćanja. Oni potpisuju ugovor: „Firma B će biti JEDINI payment processor za Firmu A, i Firma B ne može biti payment processor za konkurentne aplikacije dostarke hrane.“ To je exclusivity.

Prednosti exclusivity za firmu A: (1) Fokus – partnere je skoncentriran samo na nju; (2) Privilegi – firma A dobija poseban tretman; (3) Konkurentska prednost – ako konkurent nema pristup istim partnerima, Firma A ima advantage; (4) Investicija – partner je verovatno da će više investira ako je ekskluzivno.

Međutim, exclusivity ima probleme: (1) Smanjene opcije – firma A je ograničena sa samo jednim partnerom; (2) Zavisnost – ako partner propada, firma A je u problemu; (3) Sporovi – nisu jasno šta se računa kao „konkurent“; (4) Blokirani rast – ako firma A želi da ekspanduje u novu kategoriju, može da bude blokirana od exclusivity.

Praktičan problema: Firma B potpiše exclusivity sa Firmom A. Za 1 godinu, Firma A je propala. Sada je Firma B bila sa Firmom A na ekskluzivnom ugovoru, i nije mogla raditi sa drugim klijentima. Firma B je izgubila novac.

Za startape: Budi oprezan sa exclusivity klauze – mogu biti dobri u kratkom roku, ali problematični dugoročno. Pokušaj sa time share ili limited exclusivity umesto totalnog exclusivity.