Izlazna strategija je plan osnivača ili investitora kako će izaći iz startapa kroz prodaju, IPO, merger ili likvidaciju sa ciljem povraćaja investicije. Umesto da ostanu vlasnici startapa zauvek, oni imaju plan kako će ostvariti profit.

Vrste exit-a: (1) Akvizicija – druga kompanija kupuje startup. Primer: Facebook kupi Instagram za $1 milijardu; (2) Merger – startup se spaja sa drugom kompanijom. Primer: T-Mobile spaja sa Sprint-om; (3) IPO – startup se listuje na berzi. Primer: Uber IPO na NYSE; (4) Likvidacija – startup se gašenja prodajući resurse. To je retko i obično znači neuspeh.

Praktičan primer: Osnivač pravi startup vrednovan na $50 miliona. Njegov plan je „Za 3 godine, želim da se spusti sa startupa sa $500 miliona valuacijom. Tada mogu da prodajem 50% mojih akcija – što je $250 miliona.“

Prednosti imaćenja exit strategije: (1) Jasna vizija – znaju gde žele da stignu; (2) Motivacija – znaju što je cilj; (3) Investicioni apeal – investitori žele znati šta je plan; (4) Fleksibilnost – mogu da se prilagode ako se situacija promeni.

Međutim, exit strategija ima probleme: (1) Neizvesnost – nije sigurno da će plan raditi; (2) Timing – exit je moguć samo u dobrom ekonomskom vremenu; (3) Regulacija – IPO je komplikovan proces sa regulatory zahtevima; (4) Alternativa – ponekad najjednostavnije je biti neovisna kompanija.

Za startape: Imaćenjem jasnu exit strategiju je standard – investitori će sigurno pitati „Šta je tvoj exit plan?“