Licensing agreement je pravni ugovor kojim se dozvoljava drugoj strani da koristi patent, softver ili brend uz plaćanje royalty-ja ili licencne naknade. Umesto da se proda IP (intelektualna svojina) potpuno, se pronajmljuje sa ograničenjima.

Praktičan primer: Kompanija A ima popularni brend „Coca-Cola“. Kompanija B želi da prodaje „Coca-Cola Soda“ u specifičnoj zemlji (Srbija). Umesto da proda brend, Kompanija A dozvoljava Kompaniji B da koristi brend sa licencom: „Plaćaš nam $1 milion napred i 5% od prihoda godišnje. Možeš koristiti brend samo u Srbiji.“

Vrste licensing: (1) Exclusive license – samo jedna strana može koristiti IP; (2) Non-exclusive – više strana može koristiti IP; (3) Perpetual – ugovor nema kraja; (4) Limited term – ugovor traje određeni broj godina.

Prednosti licensing: (1) Novac odmah – licensor dobija novac od licencije; (2) Rast bez rizika – licensor nije odgovoran za to kako se koristi IP; (3) Globalni doseg – licensor može da dozvoli različite strane da koriste IP u različitim zemljama; (4) Zadržavanje – IP ostaje sa licensor-om.

Međutim, licensing ima probleme: (1) Dilucija brenda – ako licensee loše koristi brend, mogu biti reputacijska šteta; (2) Kontrola – licensor nema potpunu kontrolu nad tim kako se koristi IP; (3) Spor – ako licensee kršи ugovor, dispute je česta; (4) Odgovornost – trebalo jasno definisati ko je odgovoran za što.

Za startape: Licensing može biti odličan izvor prihoda ako imaš vredan IP.