Maintenance and support clause je ugovorna odredba koja definiše obaveze održavanja softvera, bug fixing-a, updates-a i tehničke podrške. Umesto da softver bude „srodban i slobodan“, companya koja je razvila softver nastavlja da ga održava i popravljava greške.

Šta je uključeno: (1) Bug fixing – ako naiđeš na grešku, kompanija je popravljenje; (2) Updates – nova verzija softvera sa novim feature-ima; (3) Security patches – ako pronađe security grešku, kompanija prosledi patch brzo; (4) Technical support – ako imaš pitanja, kompanija odgovara; (5) Performance optimization – ako je softver spor, može biti optimizovan.

Praktičan primer: Kompanija kupuje Project Management softver za $50,000. Ugovor kaže: „Kompanija koja je razvila softver će: (1) Fixovati bug-ove u roku od 48 sati; (2) Dati 2 major update-a godišnje; (3) Dati 24/7 technical support; (4) Ako pronađe security issue, prosleđuju patch u roku od 24 sata.“

Prednosti: (1) Kontinuitet – softver ostaje funkcionalan; (2) Bezbednost – security greške se brzo prave; (3) Novosti – dobijate nove feature-e; (4) Peace of mind – znate da će biti podršku ako nešto pođe po zlu.

Međutim, ima problema: (1) Troškovi – maintenance može biti skupo (obično 15-20% godišnje od license cene); (2) SLA – trebalo jasno definisati šta je „brzo“, „medium“, „sporo“ response; (3) Ograničenja – neka ograničenja trebala biti na broju update-a ili bug fixing-a; (4) Zavisnost – ako kompanija nestane, nema više podrške.

Za startape: Ako razvijate softver, trebalo ponuditi maintenance and support kao dodatni servis.