AI regulativa: Amerika vs. Evropska unija – politika razdvajanja i konkurencije

Šta znači politika koju je objavio Donald Tramp u vezi sa AI u odnosu na EU, kako to tumačiti sada?

Politika predsednika Trampa prema veštačkoj inteligenciji (AI), najavljena kroz „Winning the AI Race: America’s AI Action Plan“ i povezane izvršne naredbe iz jula 2025, značajno se razlikuje od evropskog pristupa.

Evo šta ta politika znači, kakva je u odnosu na EU stavove i kako je treba tumačiti danas.

1. Šta karakteriše Trampovu AI politiku?

Trampovu AI politiku karakteriše sledećih 5 stavki:

• Smanjenje regulacije: Osnovna poruka Trampovog plana je smanjenje federalnih (i državnih) propisa koji, prema administraciji, „koče inovacije“. Tramp zagovara uklanjanje regulacija koje usporavaju ili otežavaju razvoj i implementaciju AI tehnologija, naročito one koje su povezane sa etikom, inkluzijom ili socijalnim pitanjima.
• Progon „woke AI“: Poseban fokus je na zabrani tzv. „ideološki pristrasnih“ AI sistema, odnosno svega što je povezano sa politikama raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI). Federalne agencije mogu koristiti samo AI modele koje administracija ocenjuje kao politički neutralne (što znači – bez naglašavanja DEI ili srodnih tema). Kompanije koje takve sadržaje uključuju gube mogućnost učešća u saveznim tenderima.
• Državni minimalizam: Tramp plan podstiče kažnjavanje američkih saveznih država koje uvedu tzv. „preopterećujuće“ AI regulative, uključujući potencijalno uskraćivanje federalnih sredstava za infrastrukturu ako države same uvedu dodatne propise o AI etici ili odgovornosti.
• Privredna i strateška ekspanzija: Trampov plan promoviše izvoz američke AI tehnologije i standarda saveznicima i partnerima, kao i ubrzano izgrađivanje infrastrukture (data centara, čipova), često na račun ekoloških i proceduralnih standarda.
• Antibirokratski narativ: Ideja da  „pobedimo u AI trci“, posebno protiv Kine, ali i protiv EU, podstiče se kroz retoriku o slobodnome tržištu i tehnološkoj superiornosti SAD.

2. Kakav je odnos prema EU AI politici?

• Regulativa nasuprot deregulaciji: EU je otišla u pravcu detaljne i stroge regulative kroz takozvani „AI Act“ i pripadajući „Code of Practice“ koji predviđaju stroge standarde za transparentnost, menadžment rizika i autorska prava, kao i značajne kazne za prekršaje (do 7% globalnog godišnjeg prometa firme). Trampov plan je direktno suprotan ovom pristupu – SAD upućuju pritisak Briselu i nacionalnim vladama da takva pravila ne uvode, tvrdeći da ona „nepravedno opterećuju“ američke kompanije i ugrožavaju slobodu govora i tehnološku konkurentnost.
• Ekonomski sukobi i sporovi: Tramp i saveznici ovu politiku vide kao „tehnološko oporezivanje“ američkih firmi, pa je politička retorika u Vašingtonu veoma oštra – SAD optužuju EU za diskriminaciju i potencijalno prete kontramerama.
• Standardi i geopolitika: Dok EU želi da svoj strogi model izvozi globalno kao novi svetski standard (kao što je učinila sa GDPR), Trampova Amerika teži da promoviše opuštene, tržišno orijentisane američke standarde, pa obe strane koriste geopolitički uticaj da „privuku“ partnere i saveznike.

3. Kako tumačiti trenutno stanje?

• Jasna razlika u filozofiji: Trenutno gledamo sukob dva suprotstavljena pogleda – EU smatra da jedino stroga regulativa može garantovati ljudska prava, odgovornost i transparentnost; Tramp, s druge strane, favorizuje čistu tržišnu logiku i ograničenu državnu intervenciju, uz zabranu „woke“ elemenata i maksimiziranje inovacija po svaku cenu.
• Tehnokratizam-tehnonacionalizam i politička borba: Politika je osmišljena ne samo radi konkurentnosti već i kao deo šireg „kulturološkog rata“ – Tramp AI agenda često koristi pojmove kao što su „woke“, „orvelovska kontrola“ i „sloboda govora“ da mobilizuje podršku, a veći deo industrije je pozdravio anti-regulacijski zaokret, dok su čuvari etike i građanskog društva izuzetno kritični, tvrdeći da će ovako brz razvoj bez kontrole povećati rizike po društvo i demokratiju.
• Američko-EU nadmetanje: Očekuje se da će doći do novih trgovinskih i političkih okršaja između SAD i EU oko pitanja da li su politike „AI bez lanca“ ili „AI sa strogim uzdama“ bolje za globalno društvo.

Zaključak

Trampova objavljena AI politika signalizira snažan zaokret od evropskog modela: manje države i pravila, više tržišta, ubrzana infrastrukturna izgradnja i izričito izbacivanje dnevnopolitičkih i identitetskih tema iz AI sistema koje koristi američka administracija. Ova suprotnost postaje nova linija razdvajanja i konkurencije – i ekonomske i političke – između SAD i EU u razvoju veštačke inteligencije danas.