VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I AUTORSKA PRAVA PRED EVROPSKIM SUDOM PRAVDE: PRVI VELIKI SUDSKI OKRŠAJ

Veštačka inteligencija (AI) je već promenila način na koji radimo, učimo i stvaramo sadržaj.

Ali, da li je AI slobodna da koristi i generiše sadržaj zaštićen autorskim pravima?

Ovo pitanje uskoro će dobiti odgovor na najvišem pravnom nivou u Evropskoj uniji, jer je Evropski sud pravde (CJEU) dobio svoj prvi slučaj koji se bavi odnosom između generativne AI i autorskih prava.

1. Like Company v. Google Ireland: slučaj o odnosu između veštačke inteligencije i autorskih prava

Evropski sud pravde (CJEU) prvi put će odlučivati o odnosu između generativne veštačke inteligencije (AI) i autorskih prava na nivou EU, kroz predmet C-250/25, Like Company protiv Google Ireland. Ovaj slučaj je pokrenut u Mađarskoj, a tiče se Google-ovog AI chatbota Gemini (ranije Bard), koji je navodno, bez dozvole, prikazivao tekstove identične ili gotovo identične novinskim člancima izdavača Like Company.

Ključne činjenice su sledeće:

1. Like Company je mađarski izdavač vesti koji tvrdi da je Gemini generisao odgovore koji sadrže zaštićene delove njihovih članaka, prelazeći granicu „vrlo kratkih izvoda“ dozvoljenih prema EU direktivama.

• Google tvrdi da Gemini ne čuva niti direktno preuzima članke, već koristi tokenizaciju i generiše tekst na osnovu obrazaca iz trening podataka, a sličnosti su ili slučajne ili posledica „halucinacije“ AI sistema.

• Slučaj je predat CJEU-u od strane mađarskog suda, koji traži tumačenje nekoliko ključnih pitanja iz oblasti autorskog prava EU.

Prelazimo na pravne činjenice u nastavku.

2. Pravna pitanja vezana za slučaj, u kontekstu veštačke inteligencije i autorskih prava

U ovom slučaju, Sud u Budimpešti traži od CJEU da razjasni sledeće:

• Da li prikazivanje sadržaja u AI chatbot odgovorima, koji su identični ili veoma slični novinskim člancima, predstavlja „reprodukciju“ ili „javno saopštavanje“ prema Direktivama 2001/29/EC (InfoSoc) i 2019/790/EU (DSM/CDSM)?
• Da li sam proces treniranja velikih jezičkih modela (LLM), kroz tokenizaciju i analizu obrazaca iz zaštićenih dela, predstavlja čin reprodukcije?

• Ako jeste, da li se taj čin može smatrati izuzetkom za tekstualnu i podatkovnu analizu (text and data mining, TDM) prema članu 4 DSM Direktive?

• Da li generisanje odgovora koji sadrži zaštićeni sadržaj, na zahtev korisnika, predstavlja reprodukciju od strane AI provajdera i zahteva dozvolu nosioca prava?

Argumenti strana su sledeći:

Like Company tvrdi da i treniranje i output Gemini-ja predstavljaju nezakonitu upotrebu zaštićenih dela, da output prevazilazi „vrlo kratke izvode“ dozvoljene članom 15 DSM Direktive, i da treniranje nije pokriveno TDM izuzetkom jer je komercijalno i nanosi ekonomsku štetu.

Google, sa druge strane, navodi da Gemini ne skladišti članke, već koristi statističko modeliranje, da sličnosti nisu namerne, i da se oslanja na izuzetke za privremene kopije i TDM. Takođe tvrdi da ne postoji „nova publika“, jer korisnici mogu pristupiti originalnim člancima online.

3. O čemu će Evropski sud pravde odlučivati u Like Company v. Google Ireland slučaju?

Ovaj slučaj u kojem se prepliću veštačka inteligencija i pitanja autorskih prava je prvi koji CJEU razmatra u vezi sa korišćenjem sadržaja izdavača u generativnim AI sistemima. Sud će razjasniti:

• Da li output koji generiše veštačka inteligencija podseća na zaštićeni rad predstavlja „javno saopštavanje“ ili „reprodukciju“ po EU pravu.
• Da li konverzija zaštićenih dela u tokene tokom treniranja predstavlja reprodukciju.

• Da li je treniranje LLM-ova na javno dostupnom sadržaju pokriveno TDM izuzetkom, posebno za komercijalnu upotrebu.
• Da li output AI-a koji uključuje prepoznatljive elemente zaštićenog materijala predstavlja povredu prava.

4. Presedani u oblasti veštačke inteligencije i autorskih prava i implikacije za LikeCompany v. Google Ireland

Kada su u pitanju veštačka inteligencija i autorska prava, na prvom mestu imamo presedan iz Nemačke (Kneschke v LAION, 2024), u kojem je sud dozvolio korišćenje autorski zaštićenih dela za kreiranje datasetova za AI treniranje pod TDM izuzetkom za naučna istraživanja, ali samo za nekomercijalne projekte i bez javnog prikazivanja outputa.

Međutim, ovaj presedan ima jedno značajno ograničenje, a to je da ova presuda važi samo za Nemačku i odnosi se na uži slučaj od Like Company v Google, gde je reč o komercijalnoj upotrebi i javnom prikazivanju AI outputa.

Što se implikacija tiče, ako CJEU odluči u korist izdavača, AI kompanije bi morale da pribavljaju licence za korišćenje zaštićenog sadržaja, što bi povećalo troškove razvoja AI i ojačalo poziciju nosilaca prava.

Suprotno, ako AI output ne bude smatran reprodukcijom ili javnim saopštavanjem, AI razvoj bi mogao da se nastavi bez pojedinačnih licenci, što bi pogodovalo tehnološkom sektoru.

Sve u svemu, možemo reći da će pdluka CJEU-a definisati granice odgovornosti i pravila za dozvoljenu upotrebu autorski zaštićenog sadržaja u AI kontekstu na nivou cele EU. Takođe. posebno će biti važno tumačenje TDM izuzetka, naročito za komercijalne AI projekte.

Očekuje se da će presuda biti doneta krajem 2026. ili tokom 2027. godine, i da će postaviti pravni okvir za odnos AI i autorskih prava u digitalnoj eri.

Zaključak

Radi se o prvom velikom EU sudskom slučaju koji treba da razjasni da li i pod kojim uslovima AI sistemi mogu koristiti i generisati autorski zaštićen sadržaj, kao i da li je treniranje AI modela na takvom sadržaju dozvoljeno pod izuzetkom za tekstualnu i analizu podataka. Ishod će imati dalekosežne posledice za AI industriju, izdavače i nosioce prava u celoj EU.