Digitalni jezik savremenog doba – softverski kod i sloboda govora: Sloboda izražavanja između prava, prava na znanje i tehnologije

U doba digitalne transformacije i sveprisutnosti tehnologije, postavlja se zanimljivo pravno-filozofsko pitanje: Da li je pisanje softverskog programa, odnosno kodiranje, zaseban vid izražavanja koji uživa ustavnu zaštitu kroz pravo na slobodu govora?

Ova tema otvara prozor u savremenu pravnu raspravu, razliku između tradicionalnog shvatanja „govora“ i novih oblika komunikacije, i pruža uvid u to kako se pravo razvija u savremenom tehnološkom kontekstu.

1. Šta kaže američko pravo: “Da li je Softverski Kod govor”?

Prava prekretnica dogodila se u američkoj sudskoj praksi koja ima veliki uticaj na digitalna prava širom sveta. Slučajevi poput Bernstein v. United States Department of Justice i Junger v. Daley su istorijski primeri u kojima su američki sudovi prepoznali da softverski kod nije samo proizvod, već je i oblik izražavanja ličnih ideja, znanja i kreativnosti, te samim tim uživa zaštitu Prvog amandmana (“First Amendment”) Ustava SAD.

Bernstein je, na primer, bio doktorant koji je želeo da objavi svoj kriptografski softver i naišao na ograničenja jer se kod smatrao vojnom tehnikom. Sud je doneo zaključak da izvorni kod ima izražajnu funkciju – može biti shvaćen, raspravljen i analiziran među ljudima i kao takav je “govor”. Slično, u slučaju Junger v. Daley, presuđeno je da kompjuterski kod, bez obzira na njegovu funkcionalnost, nosi komunikacionu i idejnu vrednost koju nije moguće svesti tek na “mašinsku radnju”.

Ovo je dodatno potvrđeno u presudi Universal City Studios, Inc. v. Corley, gde je američki sud naveo da “komunikacija u jeziku programerskog koda ne gubi ustavnu zaštitu samo zbog svog formata”.

Važno je istaći da ova pravna zaštita u SAD nije apsolutna. Postoje opravdana zakonska ograničenja, naročito kada je u pitanju nacionalna bezbednost ili su u pitanju sigurnosni rizici povezani sa softverskim alatima. Međutim, praksa jasno ističe: kod je validan oblik izražavanja, isto kao tekst, muzika ili matematička formula.

2. Presedani koji su promenili digitalno doba

Nabrojimo najvažnije slučajeve:

• Bernstein v. US Dept. of Justice – Sud: Kod je govor i uživa prvu amandmansku zaštitu.
• Junger v. Daley – Sud: Izvorni kod i kriptografija su forme izražavanja (speech).
• Universal City Studios, Inc. v. Corley – Sud: Ni objektni kod ne gubi zaštitu kao “govor” zbog svog tehničkog formata.
• Reno v. American Civil Liberties Union – Internet komunikacija, bilo koje forme, uživa najviši nivo ustavne zaštite u SAD.

Ovi slučajevi su trasirali put da tehnološka kreativnost i razmena znanja ne podležu cenzuri osim u slučajevima jasno utvrđenih javnih interesa.

3. Kako pitanje kodova tumači Ustav Srbije?

Ustav Republike Srbije u članu 46. propisuje:

„Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.“

Ključne reči su „ili na drugi način“, što omogućava široko tumačenje i pokriva ne samo tradicionalna sredstva komunikacije, već i savremene vidove poput softverskog koda. Domaća pravna tumačenja i stručna literatura potvrđuju – svaki oblik izražavanja informacija ili ideja zaštićen je ovim članom. Programsko kodiranje, kao formu izražavanja stavova, znanja i kreativnosti, može se dakle smatrati ustavno zaštićenim.

Naravno, kao i u američkom sistemu, zaštita nije bezuslovna. Sloboda izražavanja, uključujući i softverski kod, može biti zakonski ograničena radi zaštite nacionalne bezbednosti, pravnog poretka, zdravlja, morala ili drugih legitimnih javnih interesa. Takva ograničenja, ipak, prema slovu Ustava, moraju biti nužna i proporcionalna.

4. Evropski standardi i domaća praksa

Praksa Evropskog suda za ljudska prava – koja je indirektno obavezujuća i u Srbiji – podvlači da pravo na izražavanje ne uključuje samo sadržaj poruke, već i formu, kao i inovativne načine komunikacije. U tom smislu, programski kod, kao digitalni “jezik” savremenog doba, u potpunosti se može uklopiti u ustavni okvir slobode izražavanja.

Zaključak: Kod je govor – i pravo je na tvojoj strani

U savremenom tumačenju prava, granice između tradicionalnog „govora“ i digitalnih formi izražavanja postaju sve fluidnije. Sudovi i ustavne deklaracije širom sveta – posebno američki i evropski pravni sistemi – jasno prepoznaju kod kao specifičan način komunikacije, kreativan izraz pojedinca i alat za prenošenje znanja.

U Srbiji, iako nema poznatog sudskog presedana kao u SAD, Ustav daje dovoljno širok okvir da se i programski kod može smatrati zaštićenim oblikom izražavanja. Ova zaštita nije apsolutna i podložna je opravdanim ograničenjima u skladu sa merilima nužnosti i proporcionalnosti.

Da zaključimo, pisanje softverskog koda danas nije samo inženjerska disciplina – to je savremeni oblik umetnosti, nauke i, iz pravnog ugla – izražavanje slobodne volje i misli.