Pravni poredak i pisani trag su neraskidivo povezani od samih početaka civilizacije. Od drevnih glinenih tablica sa klinastim pismom do današnjih regulacija upisanih u linije softverskog koda, prava i tehnike zapisivanja pravo su ogledalo razvoja ljudskog društva.
Prvi poznati pisani zakoni pojavili su se u Mesopotamiji pre više od 4,000 godina, zapisani klinastim pismom na glinenim tablicama. Najpoznatiji primer je Hamurabijev zakonik, čiji su članci jasno određivali prava, obaveze i kazne, ostavljajući prvi neopozivi pravni trag u ljudskoj istoriji. Time je počela era prava kao javne, transparentne institucije dostupne svakome ko može da pročita i protumači zakon. Više o ovoj temi možete pogledati ovde.
Razvoj pisma doneo je pergament, papir, štampu i svakim novim izumom širio domet prava. Pravna nauka je kroz rimsku jurisprudenciju polirala pojam pisanog prava (lex scripta), dok je u modernim vremenima knjiga postala osnovni nosilac pravne norme. Sudske presude i zakoni zabeleženi su za večnost, omogućavajući doslednost, dostupnost i izvesnost pravne zaštite.
Digitalizacijom, pravo prelazi iz knjiga u baze podataka, a softverski kod i algoritmi preuzimaju ključne funkcije u radu institucija. E-zakonici i baze sudske prakse pokreću pretrage, automatizuju analize i otvaraju pravo za širu publiku. Još važnije, pojavljuje se softver kao „izvršni tekst“ zakona: pametni ugovori (smart contracts) na blokčejnu sprovode pravne norme automatski, bez posrednika i interpretacije, „čitajući“ i izvršavajući zakone onako kako piše u kodu. Na taj način, kod postaje novi oblik pravne norme. Ovu temu smo detaljnije obradili u tekstu na sledećem linku.
Ovakav razvoj situacije otvara mnoga nova pitanja za pravnu nauku. Da li linije koda mogu da zamene ljudsko tumačenje prava? Gde je granica između tehničkog i pravnog jezika? Kako obezbediti zaštitu ljudskih prava u svetu gde softver izvršava zakone? Jedno je jasno: kao što je klinasto pismo revolucionarno uspostavilo pravni poredak pre nekoliko milenijuma, tako i softverski kod danas oblikuje novu paradigmu prava.
Od klinastog pisma do digitalnog koda, razvoj načina zapisivanja prava postepeno menja ne samo pristup, već i samu srž pravne nauke. Statičko čuvanje norme evoluiralo je u dinamičku interakciju pravila i tehnologije, stvarajući novi, digitalni pravni svet, koji zahteva i odgovarajuću naučnu refleksiju i inovativna pravna rešenja.