Ugovor o delu: Vodič za privredne subjekte

Ugovor o delu je jedan od najučestalijih oblika pravnih odnosa u poslovnom svetu, posebno u situacijama kada je potrebno angažovati osobe za konkretne poslove ili projekte, kada je akcenat naročito na njihovom radu.

Bilo da ste preduzetnik, privredno društvo ili freelancer razumevanje ugovora o delu može vam pomoći da se bolje snađete u profesionalnim odnosima i izbegnete moguće nesporazume.

Iznenadićete se da jedan tako važan i često praktikovan ugovor, naizgled veoma poznat, u praksi može izazvati brojne nedoumice, pa samim tim i potencijalne probleme.

Pravne nedoumice može izazvati ne samo sličnost ugovora o delu sa drugim pravnim poslovima (ugovorom o prodaji, ugovorom o građenju, ugovorom o punomoćstvu, autorskim ugovorom, ugovorom o radu…), već je zanimljivo što čak dva materijalna zakona regulišu ovaj posao i to Zakon o obligacionim odnosima, ali i Zakon o radu.

Da se i sami ne biste iznenadili na koji sve način se može tumačiti ono što ste uneli u tekst ugovora o delu, jako je važno da pažljivo birate reči pri sačinjavanju ugovora, a najsigurnije je, svakako, da za to angažujete profesionalca.

1.     Šta je ugovor o delu i kada može biti zaključen?

Ugovor o delu definisan je Zakonom o obligacionim odnosima kao ugovor kojim se jedna strana – poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje se da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl, a druga strana naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu (tipično po završetku posla, osim ako je drugačije ugovoreno).

Ali navedena definicija odnosi se na opšti pojam ugovora o delu, pa treba obratiti pažnju da li vase potrebe obuhvataju neke posebnosti u svakom konkretnom slučaju, a koje bi eventualno mogle da se podvedu pod regulativu nekog od posebnih zakona.

U svakom slučaju, posao koji je predmet ugovora o delu izraz je intelektualne ili fizičke snage ili umeća poslenika i mora biti materijalan, odnosno faktički, a ne pravni.

Primera radi, ugovorom o delu može biti obuhvaćena:

• Izrada ili popravka određene stvari (npr. izrada veb stranice, krečenje poslovnog prostora).
• Samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla (npr. pisanje studije, prevođenje dokumenata).
• Umetnička ili kulturna delatnost, u skladu sa zakonom.

Bitno je naglasiti da lice angažovano po ovom ugovoru ne zasniva radni odnos, što znači da nema status zaposlenog niti prava koja pripadaju zaposlenima – odnosno nema pravo na godišnji odmor, bolovanje, regres ili definisano radno vreme.

Takođe, ugovor o delu može biti sklopljen sa bilo kojim licem, bilo da je ono zaposleno kod drugog poslodavca, nezaposleno, student, penzioner ili čak invalidski penzioner. Dakle, zaposlena lica mogu zaključiti ugovor o delu pored svog redovnog posla, i to bez obaveštenja poslodavca.

2.     Ugovor o delu forma

Po pravilu, ugovor o delu, kako je generički definisan Zakonom o obligacionim odnosima, je konsenzualan ugovor, odnosno nastaje neformalno prostom saglasnošću volja ugovornih strana.

Drugim rečim, zakonom nije propisana obavezna pisana forma za ugovor o delu, te isti može biti i usmeni, osim ako poseban propis ne zahteva drugačije.

Evo primera jednog izuzetka: Ukoliko bi naručilac bio poslodavac koji je odlučio da istim angažuje lice da samostalno izvrši određeni fizički ili intelektualni posao, Zakon o radu nalaže ne samo da isti MORA biti zaključen u pisanoj formi, već i da  takav posao mora biti van delatnosti poslodavca. Ovde je još važno napomenuti da se ugovor o delu, prema Zakonu o radu, ne može koristiti za kljčne poslove poslodavca, odnosno za poslove iz osnovne delatnosti firme.

Takođe, Zakon o autorskim i srodnim pravima za autorski ugovor predviđa kao obavezan uslov nastanka tog pravnog odnosa pisanu formu.

Svakako, uvek savetujemo da, bez obzira da li je forma propisana kao uslov nastanka ugovornog odnosa, to ipak učinite u pisanoj formi. Pre svega radi izvesnosti o sadržini svih bitnih elemenata u pogledu kojih ste se sa drugom stranom sporazumeli, a sve radi izbegavanja spora, ali I troškova koji tako mogu nastati.

Njegova sadržina obuhvata nekoliko obaveznih elemenata:

• Podaci o ugovornim stranama – jasno se definišu naručilac posla (koji može biti pravno lice ili pojedinac) i izvršilac posla.
• Opis posla – precizno se navodi šta tačno izvršilac treba da uradi, pri čemu je važno da se ne radi o poslovima koji su deo osnovne delatnosti naručioca.
• Naknada za obavljeni rad – ugovara se iznos koji naručilac plaća izvršiocu, kao i način isplate (jednokratno ili u ratama).
• Dodatne naknade – ako postoje, mogu obuhvatati troškove prevoza, dnevnica ili materijala potrebnog za izvršenje posla.
• Rok za izvršenje posla – iako ugovor o delu ne podrazumeva klasično radno vreme, može se odrediti krajnji rok do kog posao treba da bude završen.

A sada prelazimo na razlike između ugovora o delu i nekih drugih, sličnih ugovora koji neretko u praksi stvaraju konfuziju.

3.     Da li su ugovor o delu i ugovor o autorskom delu ista stvar?

Ovo često buni klijente, pa nisu sigurni da li treba da zaključe ugovor o delu ili ugovor o autorskom delu, odnosno da li su zaključili ispravan ugovor sa licem koje žele da angažuju za obavljanje nekog posla.

Autorski ugovor reguliše specifičan odnos između autora i korisnika autorskog dela. Autorski ugovor se koristi u slučajevima kada je potrebno preneti prava na korišćenje autorskih dela, kao što su tekstovi, muzika, slike, dizajn, filmovi, software i drugi oblici intelektualnog vlasništva, odnosno licencirati ih. Autorski ugovor se zasniva na prenosu autorskih prava ili omogućavanju korišćenja tih prava pod specifičnim uslovima. Ovaj ugovor se posebno reguliše Zakonom o autorskim i srodnim pravima, a ne samo Zakonom o obligacionim odnosima.

Naime, suštinski se ugovor o delu odnosi na obavljanje određenog posla sa opipljivim rezultatom, dok ugovor o autorskom delu obuhvata stvaralačke aktivnosti koje imaju autorsku vrednost i pravnu zaštitu prilagođenu osobenostima te vrste prava.

Da pojednostavimo još više, ugovor o delu:

• Zaključuje se za obavljanje konkretnog fizičkog ili intelektualnog posla koji nije deo osnovne delatnosti naručioca, ako je naručilac poslodavac. 
• Može se sklopiti radi izrade ili popravke određene stvari ili izvršenja jednokratnog zadatka,
• Poslenik ne zasniva radni odnos, nema pravo na godišnji odmor, bolovanje, regres itd.
• Isplata se vrši nakon završetka posla i podložna je oporezivanju. 
• Rezultat rada nije originalna duhovna tvorevina izražena u određenoj formi, pa ne podleže zaštiti predviđenoj za autorskia prava – poslodavac dobija gotov proizvod ili uslugu, ali ne i ekskluzivna prava na njima. 

Sa druge strane, ugovor o autorskom delu:

• Koristi se u slučajevima kada je potrebno da angažujete nekog da sačini autorsko delo i istovremeno vam ustupi, ili u celini prenese  autorskaprava na  autorskom delu kao što su tekstovi, slike, dizajn, software i drugi oblici intelektualne svojine
• Ima za cilj prenos prava na korišćenje autorskog dela, a ne samo postizanje rezultata. 
• Zaključuje se u pisanoj formi, ako zakonom nije drukčije određeno.. 
• Autor može ugovoriti jednokratnu naknadu ili procenat od iskorišćavanja dela (tzv. tantijeme). 
• Primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi, ako odredbama posebnog zakona nije drukčije određeno.

Nadamo se da je ovo pomoglo u razlikovanju ugovora o delu i ugovora o autorskom delu.

4.     Da li ugovor o delu ulazi u radni staž?

Ugovor o delu ne ulazi automatski u radni staž, ali može da se računa kao staž osiguranja ako su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) uplaćeni na odgovarajuću osnovicu.

Naime, kod ugovora o delu, poslodavac obavezno podnosi obrazac M-UN sa podacima o isplaćenoj naknadi i plaćenim doprinosima (dakle obavezno plaća poreze i doprinose), međutim trajanje staža nije deo te prijave.

Zbog toga, staž se ne računa automatski –  već zaposleni mora da podnese zahtev Fondu PIO za njegov upis.

Visina naknade, odnosno uplaćenih doprinosa i osnovice na koju su uplaćeni, određuje dužinu staža. Pa tako, ako doprinosi u jednoj godini pređu najnižu osnovicu za penzijsko osiguranje, može se priznati cela godina staža, bez obzira na trajanje angažmana.

Npr. muzičar dobija naknadu za koncert koja je jednaka prosečnoj godišnjoj zaradi. Pošto su doprinosi uplaćeni na tu osnovicu, može mu se računati cela godina staža, iako je nastupao samo jedan dan.

5.     Ugovor o delu maksimalno trajanje

Pitanje u vezi maksimalnog trajanja ugovora o delu najčešće dolazi od osoba koje su već u stalnom radnom odnosu kod drugog poslodavca, pa nisu sigurne da li za ugovor o delu važi ograničenje od 1/3 punog radnog vremena.

Odgovor je: Ovo pravilo se odnosi samo na dopunski rad, koji podrazumeva radni angažman uz zaključen ugovor o radu sa drugim poslodavcem.

Zakon o radu, sa druge strane, ne propisuje maksimalno trajanje ugovora o delu, niti ograničava period tokom kojeg neko može biti angažovan po tom osnovu. Drugim rečima, trajanje ugovora o delu u potpunosti zavisi od dogovora između naručioca posla i izvršioca. 

Ipak, ako je osoba već zaposlena i istovremeno radi po ugovoru o delu, treba voditi računa da ne dođe do preklapanja radnog vremena i eventualnih sukoba interesa.

6.     Jednostrani raskid ugovora o delu

Čak i odredbe o raskidu, koje su naizgled standardne, mogu nositi izvesne osobenosti, imajući u vidu prirodu ovog ugovornog odnosa.

Po pravilu, raskid ugovora o delu od strane naručioca sve dok posao nije dovršen ne može lišiti poslenika prava na ugovorenu naknadu, umanjenu za troškove i zaradu, kako predviđa čl. 629 Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, postavlja se pitanje šta bi se desilo ako bi raskid nastupio po sili zakona, da li bi navedeno pravilo i tada bilo primenljivo, ili bi usledila primena opšte regulative o posledicama raskida ugovora.

Naručilac ima pravo da jednostrano raskine ugovor o delu u bilo kojem trenutku, sve dok posao nije dovršen.

Međutim, u tom slučaju je obavezan da posleniku isplati ugovorenu naknadu, umanjenu za isnos troškova koje je ovaj nije učinio, a koje bi bio dužan učiniti da ugovor nije raskinut..

Dakle, ovo pravo na jednostrani raskid može biti korisno u različitim situacijama, ali zahteva poštovanje određenih procedura i uslova.

Za početak, postoji samo nekoliko razloga zbog kojih naručilac može prekinuti ugovor o delu, kao što su npr:

• Neupotrebljivost izvršenog posla, u kojem slučaju naručilac ima pravo da zahteva nadoknadu štete bez prethodnog zahteva za ispravku nedostataka.
• Nepostupanje po uslovima ugovora
• Nedostaci u izvršenom delu, u kojem slučaju naručilac može upozoriti izvršioca i dati mu rok za ispravku.
• Kašnjenje u izvršenju

Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnjenju sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete, a isto pravo naručilac ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakašnjenja naručilac očigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.

Kad izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni, i može odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka, a ako poslenik ne otkloni nedostatak u ostavljenom roku, naručilac može, po svom izboru, izvršiti otklanjanje nedostatka na račun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor, osim kada se radi o neznatnom nedostatku, u kom slučaju se naručilac ne može koristiti pravom na raskid ugovora.

Jednostrani raskid ugovora o delu razlikujemo od drugih načina prestanka ugovora, kao što su sporazumni raskid ili prestanak usled smrti izvršioca.

Dok naručilac može jednostrano prekinuti ugovor bez potrebe za dogovorom sa izvršiocem, sporazumni raskid zahteva saglasnost obe strane. Takođe, u slučaju smrti izvršioca, ugovor može prestati samo ako je ličnost izvršioca bila značajan faktor prilikom zaključivanja ugovora.

Što se forme tiče, jednostrani raskid ugovora o delu mora biti obavljen u pisanom obliku, s jasnim obrazloženjem razloga za raskid. Naručilac treba da dostavi obaveštenje izvršiocu, koje će sadržavati sve relevantne informacije, uključujući datum raskida i razloge koji su doveli do te odluke.

Ukoliko razmišljate o jednostranom raskidu ugovora o delu, preporučujemo da se pre toga posavetujete sa advokatom za radno pravo, a kako bi izbegli eventualne sporove zbog nepoštovanja zakonskih odredbi i procedura.

7.     Ugovor o delu za penzionere

Kao što smo već rekli, Zakon ne postavlja specifične uslove koji se odnose na to ko može da sklopi ugovor o delu.

To znači da poslodavac može angažovati bilo koju osobu koja ima potrebna znanja i veštine za obavljanje naručenih poslova, uključujući penzionere svih vrsta (s tim da postoje određena ograničenja u zavisnosti od vrste penzije).

Porodični penzioner, na primer, može biti angažovan na osnovu ugovora o deu, pod uslovom da njegova ugovorena naknada ne prelazi najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa. Ukoliko penzioner ostvari prihode koji su veći od ove osnovice, isplata njegove penzije biće obustavljena za te mesece.

Po osnovu ovog ugovora mogu biti angažovani i korisnici starosne ili prevremene starosne penzije, kao i korisnici invalidske penzije.

U suštini, pre nego što penzioner odluči da prihvati posao na osnovu ugovora o delu, važno je da dobro razmotri svoje finansijske interese i moguće posledice po isplatu penzije.

Rad pod ovim uslovima može biti dobar način da se dodatno unapredi lični budžet, ali je ključno da penzioner bude svestan svih pravnih i finansijskih implikacija koje takva odluka može doneti.