Ključne smernice za AI inovatore: Kako zaštiti AI kao patent?

AI tehnologiju je moguće zaštititi patentom samo ukoliko AI rešenje ima tehnički karakter – konkretno rešenje tehničkog problema kroz tehnička sredstva, ne samo „apstraktni algoritam“. Ovo isključuje patente za same matematičke modele ili algoritme, ali omogućava zaštitu primene AI kada ona donosi mereni tehnički efekat.

1. Ključne smernice za AI inovatore

Tehnički karakter i patentibilnost

• AI rešenje mora rešavati specifičan tehnički problem primenom tehničkih sredstava (npr. optimizacija raspodele resursa u računarskoj mreži, unapređenje rada uređaja, automatska obrada slike, kriptografija),
• Nije moguće patentirati sam algoritam ili osnovni matematički model, već isključivo njegovu tehničku primenu,
• Potrebno je jasno dokumentovati kako AI sistem daje konkretan tehnički rezultat – npr. precizan opis arhitekture modela, procesa obučavanja i efekata na performanse sistema.

 Novost i inventivni korak

• AI inovacija mora biti nova i ne sme biti očigledna stručnjaku u oblasti – to podrazumeva temeljnu analizu stanja tehnike (prior art),
• Potrebno je jasno identifikovati koje su inovativne karakteristike i zašto upravo one predstavljaju korak dalje od poznatih rešenja.

Precizno pisanje prijave i tvrdnji – patentnih zahteva (claim-ova)

• Prijava mora detaljno opisati celokupan rad i inovaciju, uključujući konkretne tehničke karakteristike,
• Tvrdnje (claims) moraju biti usmerene na tehničke aspekte i izbegavati preširoke ili apstraktne formulacije (npr. samo „AI model“), fokusirajući se na konkretne tehničke implementacije i efekte,
• Treba koristiti determinisanu, preciznu terminologiju koja olakšava prepoznavanje inovacije i potencijal zvaničnog prigovora.

 Uključivanje stručnjaka i šira IP strategija

• Preporučuje se saradnja sa stručnjacima za patente i AI oblast, kako bi se identifikovale potencijalne zamke i iskristalisale najvrednije komponente za zaštitu,
• Razmotrite i druge oblike zaštite – trade secret (poslovna tajna), autorska prava, ugovorna zaštita – naročito za komponente koje nisu podobne za patentiranje.

Priznavanje pronalaska i autorstvo

• Pronalazač (inventor) mora biti fizičko lice – AI sistemi danas ne mogu biti priznati kao Pronalazači, što je potvrđeno u svim vodećim jurisdikcijama,
• U slučaju kolaboracije između više ljudi i AI, kao Pronalazače navodite one koji su dali kreativni doprinos.

2. Koje su najnovije izmene u zakonima o patentima za AI

Najnovije izmene u zakonima o patentima za AI u 2025. godini obuhvataju pooštravanje pravila, nova tumačenja patentibilnosti i posebne regulatorne inicijative u ključnim jurisdikcijama.

Ključne izmene u SAD i EU

• U Kongresu SAD su 2025. predloženi PERA i PREVAIL zakoni koji bi promenili okvir za određivanje patentibilnosti, posebno u pogledu apstraktnih ideja i tehnologija koje se oslanjaju na AI,
• U Evropskoj uniji novi Zakon o veštačkoj inteligenciji („EU AI Act“), koji bi trebalo da postane punovažan 2026, uvodi detaljniju kategorizaciju AI aplikacija prema rizicima, dok su evropske patentne smernice dodatno usklađene sa zahtevima za preciznije opisivanje tehničkog doprinosa AI sistema.

Azija: Kina i Indija

• Kina je u Nanjingu uvela zabranu upotrebe generativne AI za direktno kreiranje patentnih dokumenata – prijave i dokazi o istraživanju moraju biti rezultat stvarnog istraživanja, ne generisani AI-jem,
• Indija je kroz Patent Amendment 2025 olakšala postupke za startapove, pooštrila pravila za osporavanje patenata i uvela sistem ubrzanog razmatranja za zelene i AI inovacije.

Standardi pronalaska i status AI kao „Pronalazača“

• Svi vodeći zakoni održavaju zahtev da Pronalazač mora biti fizičko lice, pa AI sistemi i dalje ne mogu biti pravno priznati kao Pronalazači,
• Povećava se pažnja na pitanja očiglednosti: kako AI olakšava pronalaženje rešenja i snižava prag inventivnog koraka, standardi za prepoznavanje inovativnosti postaju stroži.

Ostale reforme

• U mnogim državama povećava se regulatorni nadzor nad načinom na koji se AI obučava, posebno ako se koriste zaštićeni podaci ili autorska dela, što može uticati na validnost AI patenata ako su trenirani na spornim podacima.

Najnovije izmene zahtevaju veće poštovanje transparentnosti, ljudskog doprinosa i jasnoće tehničkog efekta AI inovacija da bi one bile patentibilne, a svaka jurisdikcija uvodi i posebne procedure za AI u skladu sa lokalnim strategijama i globalnim trendovima

3. Izazovi i nedoumice u vezi sa nacrtom Zakona o veštačkoj inteligenciji u Srbiji – pravna perspektiva

Razvoj veštačke inteligencije (AI) u Srbiji ušao je u novu fazu – u toku je izrada prvog nacionalnog Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji treba da unapredi pravnu sigurnost digitalne privrede i društva. Međutim, proces pripreme i konsultacija oko ovog nacrta prate brojni izazovi, a pravna struka ima značajne primedbe koje je važno jasno definisati i na vreme adresirati.

Pravna neizvesnost i manjkavosti u zaštiti prava

Jedna od osnovnih primedbi na nacrt zakona odnosi se na nejasno određena pravila u pogledu zaštite intelektualne svojine nad AI rešenjima. Nacrt ne donosi konkretne odgovore na pitanje da li i kako dela generisana AI-jem mogu biti predmet autorske ili patentne zaštite. Posebno je problematično što i dalje postoji neodređenost u vezi sa patentibilnošću softverskih i generativnih AI inovacija, a inovatori ostaju u sferi pravne nesigurnosti po pitanju ostvarivanja svojih prava.

Problemi u vezi sa odgovornošću i etikom

Stručna javnost ističe i nedovoljno razradu koncepta odgovornosti u slučaju štete izazvane AI sistemima, kao i slab okvir za transparentnost u radu AI rešenja. Bez jasnih smernica o tome ko i kako odgovara za greške ili zloupotrebe veštačke inteligencije, postoji bojazan od zloupotrebe i pravnog vakuuma. Takođe, i pitanja nadzora, ljudske kontrole i pristupa podacima ostaju nedovoljno precizirana.

Konsultacije – izazovi poverenja i uključenosti

Proces izrade nacrta prati deficit poverenja između institucija i javnosti, a javne konsultacije su često percipirane kao nedovoljno transparentne i inkluzivne.

Nedostatak široke edukacije i uključivanja eksperata iz različitih oblasti ukazuje na potrebu za intenzivnijim dijalogom svih aktera. Postoji i bojazan da bi ubrzano donošenje zakona, bez iscrpne debate, moglo voditi pravnim propustima sa dugoročnim posledicama za zaštitu prava i interesa građana i privrede.

Ravnoteža između inovacije i zaštite prava

Najveći izazov ovog zakona jeste kako podstaći inovacije, a istovremeno pružiti punu zaštitu postojećih prava – autorskih, industrijskih, podataka i ličnosti. Korišćenje velikih skupova podataka za treniranje AI sistema mora biti jasno usklađeno sa propisima o zaštiti podataka i autorskim pravima, a to zahteva dodatne mehanizme kontrole i odgovornosti.

Zaključak

Izrada Zakona o veštačkoj inteligenciji u Srbiji je neophodan korak, ali je ključno da ovaj pravni okvir bude jasan, predvidiv i utemeljen na transparentnom dijalogu svih zainteresovanih strana.

Advokatska i stručna javnost mora nastaviti da insistira na preciznijim rešenjima u domenu intelektualne svojine, odgovornosti i zaštite prava, kako bi srpski propisi pratili evropske i svetske standarde i omogućili bezbedan i efikasan razvoj AI tehnologija.