Inteligentni (smart) ugovori i blokčejn: Pravni izazovi i prilike u Srbiji
Sa ubrzanom digitalnom transformacijom, pravni svet se menja brže nego ikad ranije. Pojava blockchain tehnologije i inteligentnih (smart) ugovora dovodi do novih modela sklapanja i izvršenja ugovora, a tradicionalno ugovorno pravo suočava se sa nepoznatim izazovima – ali i nizom prilika. U ovom blogu razmotrićemo šta su to smart ugovori, koji su njihovi pravni izazovi i šanse, kao i gde se Srbija nalazi na mapi regulative ove tehnološke revolucije.
1. Šta su zapravo inteligentni ugovori?
Inteligentni (smart) ugovori su samostalno izvršavajući kompjuterski programi smešteni na blockchain mreži. Kada su ispunjeni unapred dogovoreni uslovi, ugovor se automatski izvršava – bez potrebe za ljudskom intervencijom. Razlika u odnosu na tradicionalne ugovore je ogromna: umesto sudske interpretacije ugovornih odredbi, ovde „kod sprovodi pravdu“.
Ova inovacija ima potencijal da radikalno promeni način na koji poslujemo, posebno u oblastima gde su transparencija, brzina i sigurnost ključni: finansije, lanci snabdevanja, intelektualna svojina.
2. Koji su to pravni izazovi smart ugovora?
- Nejasna pravna priroda
Automatizacija podrazumeva da često nema standardnog pisanog ugovora koji bi pravnik ili sudija tumačio. Da li i kako kompjuterski kod izražava pravu volju stranaka? Da li su ispunjeni osnovni elementi ugovora – ponuda, prihvatanje, naknada? Jurisprudencija još traži odgovore, a sudovi mogu imati problem sa interpretacijom čistog koda kao manifestacije ugovorne volje. - Jurisdikcija i međunarodni sporovi
Blockchain ne poznaje granice. Ugovorne strane se mogu nalaziti u različitim državama, čime se komplikuje pitanje nadležnosti i izbora prava. Gde se ugovor „zaključuje“? Koji sud je nadležan u sporu? Ova pitanja često ostaju bez jasnih odgovora, naročito kod prekograničnih projekata. - Greške u kodu i bezbednost
Jednom implementiran na blockchainu, smart ugovor postaje nepromenljiv. Greške u kodiranju ili zloupotrebe mogu dovesti do automatskih, često štetnih posledica – bez mogućnosti brze intervencije ili sudske zaštite. Ko je odgovoran za „bag“? Šta ako smart ugovor automatski „pogreši“? - Neusaglašenost zakonodavstva
Tehnologija napreduje brže od propisa. Pravila o digitalnoj imovini, pametnim ugovorima i njihovoj izvršnosti i dalje evoluiraju, često stvarajući pravnu prazninu ili nesigurnost za strane u ugovoru.
3. Koje pravne potencijale i prilike možemo prepoznati u ovoj inovaciji?
- Automatizacija i efikasnost
Smart ugovori eliminišu posrednike, smanjujući troškove i ubrzavajući realizaciju poslovnih transakcija. Idealni su za standardizovane transakcije (npr. naplata, automatska isporuka…). - Transparentnost i sigurnost
Blockchain omogućava proverljivost i transparentnost procesa – svi koraci su javno dostupni i nepromenljivi, što povećava poverenje među ugovornim stranama. - Inovacije u intelektualnoj svojini
Pametni ugovori omogućavaju automatsko upravljanje licencama, isplatu honorara i praćenje autorskih prava, olakšavajući zaštitu i upravljanje pravima. - Regulatorni napredak u svetu
Mnoge države (UK, Mađarska, SAD) prepoznaju i regulišu smart ugovore, dajući im pravno dejstvo i omogućavajući njihovu širu upotrebu.
4. Kakav je stav zakonodavstva u Srbiji po ovom pitanju?
Srbija ne zaostaje za globalnim trendovima i već poseduje specifičnu regulativu koja se odnosi na blokčejn i smart ugovore, pre svega kroz Zakon o digitalnoj imovini iz 2021. godine:
- Zakon o digitalnoj imovini detaljno uređuje izdavanje, promet, upotrebu digitalne imovine i tokena, kao i korišćenje pametnih ugovora. Zakon prepoznaje smart ugovore kao kompjuterske programe/protokole koji automatizuju pravno relevantne radnje na blokčejnu, i omogućava njihovu upotrebu, naročito u slučajevima kao što je naplata iz digitalne imovine kod založnih ugovora.
- Licenciranje i nadzor: Sve firme koje se bave digitalnom imovinom ili emitovanjem tokena, moraju posedovati licence Narodne banke Srbije ili Komisije za hartije od vrednosti i poštovati stroge procedure za sprečavanje pranja novca.
- Tehnološka neutralnost: Zakon ne favorizuje nijednu konkretno blockchain platformu; važno je ispunjenje suštine i pravnih interesa stranaka, bez obzira na tehničko rešenje.
- Pravna nesigurnost: I dalje postoje praznine – važenje i izvršnost pametnih ugovora može biti uslovljeno tradicionalnim pravilima ugovornog prava, pitanjima manifestacije volje, identiteta strana i odgovornosti za kod.
5. Koje su to preporuke pravne prakse kod korišćenja smart ugovora?
- Uvek uz smart ugovor sačiniti i paralelni tekstualni ugovor na jeziku razumnom pravnicima i sudovima;
- Jasno precizirati izbor prava i nadležnosti za rešavanje sporova (posebno arbitraža);
- Primenjivati nezavisnu reviziju koda pre same implementacije ugovora i redovno edukovati klijente o regulatornim promenama.
Ukoliko vas ova tema dublje interesuje, možete pogledati i naš raniji tekst na istu temu ovde.
Zaključak
Smart ugovori i blockchain nisu samo „tehnička inovacija“: oni temeljno menjaju razumevanje ugovora, doslednost izvršenja i pravnu sigurnost. Srbija je među državama koje su prepoznale važnost regulisanja digitalne imovine i pametnih ugovora, ali je važno nastaviti sa stalnim usaglašavanjem propisa sa globalnim standardima.
